Decembar - mesec praznične atmosfere i čarolija - u dnevniku jednog fotografa upotpunjen je snimanjem koje zavređuje veliku pažnju, fotografisanje pozorišne predstave - kao i uvek, ogromno zadovoljstvo koje podmiruje ljubav i sreću, dakle nesumnjivo je i utisak meseca! ☺️
Predstava Sećaš li se i i njeno premijerno izvođenje u Teatru Vuk pružilli su veliku motivaciju, inspiraciju, kao i odgovornost jer fotografija, njen medij, ima veliku ulogu za formiranje vizuelnog indentiteta, vizuelno predstavljanje predstave najširoj javnosti, celokupne marketinške kampanje- izazovno, jel da? ☺️
Glumci, kostimi, scena i scenografija, svetlosni aranžmani, svi dati elementi uključeni su u kreiranje fotografskih kompozicija. S jedne strane, lako je kada je sve dato i na fotografu je samo da isprati i ispoštuje koncept i njegove parametre, ali ima i ona druga strana koja zahteva nešto više od toga. Naime, na prvom mestu uključeni su koncentracija i brzina, dve glavne osobine neophodne za stvaranje pozorišne fotografije, zatim i analiza likova i njihovih priča, glavne teme predstave, njene pouke i poruke, bez kojih se ne može kreirati dobra pozorišna fotografija, ona baš, baš dobra, reprezentativna - vrlo dinamičan i uzbudljiv proces kome i sama ličnost fotografa daje svoj pečat. ☺️
Predstava Sećaš li se, njene dive Ljiljana Blagojević i Sonja Kolačarić, kao i sama tema, dale su veliku inspiraciju i podstreh za njeno fotografisanje. Jednostavna scenografija prenela je akcenat na same glumice i njihove likove, međusobne odnose i povezanost, kao i na radnju, celokupnu atmosferu, što je omogućilo njihovo intezivnije proučavanje i prenošanje na fotografski mediji. Scena isplepetena smehom, tugom i zapitanošću, navela je na mnoga razmišljanja tokom fotografisanja, a i nakon njega. Velika su satisfakcija i zahvalnost biti delić nečeg tako, jednom rećju, fenomenalnog - preporuka je za obavezan odlazak u pozorište! ❤️
