Prva ljubav zaborava nema: pozorišna fotografija

Svetla su se ugasila i samo su u vazduhu ostali mir, tišina i prepoznatljivi miris pozorišta. Uzbuđenje raste.

Pre sâmog fotografisanja predstave informisanje o radnji predstave, radi njenog boljeg razumevanja i opažanja svih elemenata, može biti od velike pomoći. Dobro sagledana predstava omogućava dobru pozorišnu fotografiju.

Početak predstave oglašava i početak složenog procesa fotografisanja. Sveobuhvatnim opažanjem scene ličnost fotografa je potpuno predana predstavi. Stvoren je osećaj sveprisutnosti na daskama koje život znače. Od velike važnosti je ispratiti ceo tok radnje predstave da bi se memorisali njeni najvažniji segmenti. Pozorišna predstava je niz vezanih i neponovljivih trenutaka i u zavisnosti od predstave može biti vrlo dinamičana. Koncentracija i brzina u tim trenucima postaju fotografovi najbolji prijatelji.

Glumci, kao glavni protagonisti predstave, svojom pojavom na sceni postaju glavna tačka fokusa u kompoziciji pozorišne fotografije. Njihova gluma, izraz i stil, umetnička umeća, emocije, teatralnost, celokupno držanje ispunjuju fotografski kadar. Stvara se glumački portret.

Kadri Ozdžan, Šinjel, 42. Festival monodrame i pantomime 2017.

Određena uloga, u zavisnosti od tematike i vrste predstave, sa sobom nosi i određenu dinamiku telu koja se nadovezuje na sâmu glumu i njen izražaj. Pokreti tela su odraz korporalne retorike i deo sveopšte teatralnosti glumca pa su tako razigranost po sceni ili pak forsiranje jednog položaja tela na jednom delu scene neodvojivi deo svake kompozicije pozorišne fotografije.

Marko Nektan i Lidija Antonović, Snoviđenje,43. Festival monodrame i pantomime 2018.

U toku fotografisanja pozorišne predstave sagledavaju se i motivi scenografije kao jedan od elemenata koji ima važnu ulogu kako za sâmu predstavu tako i za njenu sliku. Sâm ambijent radnje i njegova forma, dizajn, enterijer i eksterijer, kostimi, rekviziti i specijalni efekti daju fotografiji dekorativan i celovit reprezentativan okvir.

Katarina Orlandić, Ja sam ptica, ja sam sve, 44. Festival monodrame i pantomime 2019.

Pri stvaranju pozorišne fotografije, fotografija se dodiruje sa sâmom pozorišnom umetnošću. Ona je satkana od svih elemenata predstave i prikazuje njen izraz i stil, temu, umetnička umeća, celokupni umetnički domet. Pored velike uloge celog tima koji je zaslužan za izvođenje pozorišne predstave, za njeno vizuelno memorisanje zaslužan je i fotograf, njegova ličnost, kreativnost i umetnički afiniteti. Aktivirana potraga za dobrim uglovima i kadrovima ima značajnu ulogu kod izražajnijeg i impresivnijeg prikaza sadržaja na sceni. U potpunosti iskoristiti sve elemente predstave na najbolji mogući način radi njenog memorisanja i čuvanja od zaborava, njenog reprezentovanja i popularisanja u okviru marketinških kampanja. Pozorišna predstava dobija svoj fotografski portret.

Spustila se zavesa i svetla su se ponovo upalila. Ostaje iščekivanje novog iskustva u pozorišnoj fotografiji. Od prvih koraka u svetu fotografije do današnjeg dana, pozorišna fotografija zavređuje moju veliku pažnju i zauzima posebno mesto u srcu. Potvrda o ispunjenju snova je zasigurno, između ostalih, i višegodišnji angažman na Festivalu monodrame i pantomime. ☺

Galerije

KARAKTER

DUŠA

Top