Nešto najvrednije: dečija fotografija
Trčanje, skakanje, puženje, durenje, suze i smeh - ta mala lica, koja svojom slatkoćom kod većine ljudi neminovno izazivaju osmeh na licu, svakako bude inspiraciju za stvaranje raznolikih i najlepših kompozicija portreta.
Dečiji portreti su dobili svoje mesto u periodu novovekovne umetnosti, puni didaktičkih poruka prikazivali su radost i vrline detinjstva. Kako se portret kao tema razvijao, paralelno i shodno razvoju sopstva, tako se u savremenom dobu mala ljudska bića prezentuju sa svim svojima osobinama i odlikama.
Fotografisanje klinaca je puno izazova. Tok fotografisanja umnogome zavisi od detetovog raspoloženja i shodno tome potrebno je prilagoditi se. Kao i kod portretisanja odraslih, upoznavanje i komunikacija između portretisanog deteta i fotografa su od izuzetne važnosti. U zavisnosti od karaktera deteta, da li je ono slobodno i komunikativno ili zatvoreno i stidljivo, primenjivaće se određeni pristupi i veštine radi uspešnog fotografisanja. Strpljenje, opuštenost i animacija su glavni aduti kod fotografisanja deteta.
Oni su nepredvidivi, a mogu biti i znatiželjni, razigrani, uplašeni i neuhvatljivi. Želja da se dopre u njihov svet pun zabave i radosti nesumnjivo budi dete kod fotografa, spušta ličnost na njihov nivo, jer rad sa njima je neverovatna, neizvesna i uzbudljiva avantura. Ta slatka čudovištanca u ispoljavanju svojih osobina diktiraju tempo koji svakako treba pustiti, a zatim ga iskontrolisati i maksimalno ispratiti. Na kraju uvek uspe! ☺
Sa igračkama ili bez, u enterjeru ili eksterijeru, šašavi patuljci su svoja bića, ne treba ih menjati. Oni su maštoviti i kod drugih bude maštu - tako kreiraju svoje portrete. Ima li nešto vrednije od njih? ❤️
