Dnevnik jednog fotografa: priroda i fotografija

Moglo bi se reći da nas je savremeno doba i brz način života nažalost udaljilo. Previše žurbe, brige, zaokupljenosti, razvoj modernih tehnologija, kao i nemarnost, doprinelo je da ne obraćamo dovoljno pažnje na okolinu koja nas okružuje. Jedna nemila okolnost koja je zahvatila ceo svet, te lude 2020. godine, vratila je nadu da se polako vraćamo prirodi, boravku u njenim lepotama i uživanju u njenim darovima – sreća u nesreći! ☺️

Ovčarsko-Kablarska klisura

Kopaonik

Beograd

Beograd

Planine i ravnice, mora, reke i jezara, šumarci i proplanci – priroda koju biramo po svojoj volji i senzabilitetu – bezuslovno i nesebično pruža ono što je najvažnije za čoveka i njegov život na Zemlji. Tako, njen čist vazduh, kao i čista voda, njeni zdravi plodovi, čudesa za sva čovekova čula, naprosto moraju biti u fokusu naših interesovanja i svesti, da je pazimo i negujemo. U njoj boravimo, sa njom i živimo. Bez nje ne možemo! ❤️

Tara

Beograd

Beograd

Tako, neka je što više drveća i cveća, cvrkut ptica, veličanstvenih životinja poput jelenka među četinarima, prirodnih čarolija kako u krajolicima, tako i u gradovima, da osluškujemo i pratimo ritam sâme prirode, jer on je promenljiv i definitivno nepredvidiv – ume i te kako ona ponekad da nas iznenadi, kao što nas je začudila sa aprilskim snegom ove godine, a zasigurno i naše blesave njuškice – to je ta moć i snaga prirode koja nas razoruža potpuno, dok s druge strane kao da nas iznova zapanji. ☺️

I verovatno je suvišno dodavati i nagomilavati još reči jer dovoljno je naglasiti da se priroda naprosto mora čuvati, što nikako ne treba smatrati klišeom ili nekim pukim dosadnim predavanjem iz geografije i ekologije – deo smo nje i ona je deo nas, mnogo nam daruje i time nas zadužuje, moramo joj uzvratiti – nemamo izgovor! ❤️