Dnevnik jednog fotografa: Love Is In The Air
Love is in the air – uvek bi trebalo da je osećamo u vazduhu, svugde oko nas i ne treba da to bude samo fraza, zaista. Nekoliko ispisanih stranica u dnevniku jednog profesionalnog fotografa opisuju trenutke kada se iskrice i energija između dvoje zaljubljenih prenesu ne samo na fotografiju kao medij, već donekle i na sâmog fotografa, jer ona je neopisiva, za mnoge nedokučiva, a izaziva veoma pozitivnu energiju koja kruži i prenosi se lako.
Kada su zakazana fotografisanja mladenaca ili parova koji žele da memorišu svoju ljubav, na snimanje se uvek kreće sa posebnom energijom, ushićenjem. Upoznavanje novih ljudi, kao i njihove životne priče, doprinosi boljem, a i širem shvatanju onoga što zovemo životne okolnosti, osećaj je kao da čitate neki roman ili da ste ispred filmskog platna. Uloga fotografa je tu neprocenjiva, njegov senzibilitet dosta utiče na parove koji u tom trenutku igraju glavne uloge. On režira, u datom prostoru odabira najbolji kutak, sugeriše i kadrira, a parove pušta da sami iskazuju svoju ljubav i međusobni odnos, oni se najbolje i poznaju – Pravite se da nisam tu – uvek izgovorena rečenica od strane fotografa na početku svakog takvog snimanja, jer tako će i slika njihove ljubavi biti njen pravi odraz. Kao inače u radu sa modelima, potrebno je napraviti prijatnu atmosferu uz pomoć koje će se i lakše iskazivati osećanja, jer nisu svi podjednako opušteni i otvoreni, što je sasvim opravdano i razumljivo. Tako se fotograf i fotografija stavljaju u njenu službu – postaju njeni najbolji prijatelji. ☺️
Kamera i objektiv svojom magičnom osobinom prepoznaju pravu ljubav i zaljubljenost, prosto samo “ukradu i zamrznu" taj trenutak, tu energiju i te iskrice – ništa se ne može sakriti. Uživanje je raditi sa nasmejanim i srećnim ljudima, pronađenim srodnim dušama. Ulepša vam dan, zasigurno. A svakako da je treba i iskusiti i proživeti, negovati i čuvati je, boriti se za nju, verovati da ona postoji i u svakodnevici, a ne samo u romantičnim filmovima i književnim delima, jer bez nje je sve manje više beznačajno, dok je fotografija tu da je memoriše za sva vremena, postajeći tako njen glavni svedok, kao i da nas kako u srećnim tako i u onim teškim trenucima podseća na nju i bodri da, ako je ikako moguće, pređemo svaku prepreku i ispisujemo srećnije stranice naše životne priče. Tako se stvara portret ljubavi! ❤️
