Bezbroj priča i likova: portretna fotografija
Pogled uhvaćen u trenutku - izraz lica - najviše stvara odraz onoga o čemu trenutno razmišljamo i kako se osećamo, naše raspoloženje i emocije, naše pravo ja. Priča nam mnogo toga iako u većini slučajeva nismo toga svesni. Nekome zasigurno polazi od ruke da to prikrije, a mnogima i ne baš, sve zavisi od karaktera ličnosti. S druge strane, nekome od nas uspeva da pokaže i ono što nije naše trenutno unutrašnje stanje i nešto svojstveno našoj ličnosti, nekome kao što je npr. Marija Marić, mlada pozorišna glumica. Ona je u stanju da nam ispriča i iskaže mnogobrojne priče i njihove likove - fascinatno, zar ne? Zbog toga je fotografisanje glumačkog buka došlo do izražaja u dnevniku jednog fotografa ove jeseni. ☺️
Fotografisanje portreta jednog glumca i te kako predstavlja izazov. Kao ogledalo jedne struke, portreti glumaca svakako imaju ulogu poslovnih portreta, pa shodno tome se tim pristupom i treba voditi. Stoga je prikaz glumačkog poziva kroz prizmu osobenosti portretisanog zaista ozbiljan fotografski zadatak - balansiranjem između stvarnog i nestvarnog, lične priče i dâte uloge, postiže se prava slika portretisanog, istinsko ogledalo sopstva.
Glumački svet je pun pripovedanja i igre. Te njihove oči, taj pogled, držanje i stav, ta njihova teatralnost, pričaju o mnogo čemu i time umnogome motivišu za stvaranje najživopisnijih kadrova portretne fotografije koji govore više od hiljadu reči i mogu biti prava vratolomija likova. Dakako ih treba slediti, pružiti šansu ali i usmeravati prema nameni sâmih fotografija - uživanje je veliko, kao da ste na pozornici u ulozi glavnog reditelja - izazovno i uzbudljivo, zar ne? ☺️
